Планинарска експедиција “Албанска Голгота, 100 година касније” реализована је у циљу одавања почасти прецима, који су у време Првог светског рата, у зиму 1915/16. године били приморани на повлачење преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Уз помоћ савезника српски војници евакуисани су на грчко острво Крф, док је један мањи део збринут у Бизерту, Тунис. Повлачење је морало бити извршено преко планина у суровим зимским условима, јер је правац долином реке Вардар ка Солуну био пресечен од стране бугарске војске, а српске трупе више нису имале снаге за пружање отпора вишеструко надмоћнијем непријатељу, састављеном од немачких, аустроугарских и бугарских јединица.
Операција повлачења, позната као „Албанска Голгота“, јединствена је у светској историји. То је до сада једини забележени случај да је целокупни државни апарат на челу са краљем, владом и државном управом, комплетном војском и Врховном командом и делом народа, напустио територију сопствене државе, одбијајући да капитулира. У току повлачења страдало је око 250 хиљада људи од зиме, глади, исцрпљености и напада дивљих арнаутских племена у Албанији. На Крф је евакуисано око 150 хиљада српских војника. Они који су преживели, након одмора и опоравка, поново су стали у строј и упућени на Солунски фронт. Реорганизоване српске јединице наставиле су јуначку борбу, да би 1918. године у незадрживом јуришу извршиле пробој непријатељских линија и за непуна два месеца ослободиле своју отаџбину, решавајући и сам исход рата.
Крећући се путевима, којим су пре једног века прошли српски војници, чланови експедиције „Албанска голгота, 100 година касније“ учинили су својеврсно ходочашће у славу великих предака. На тај начин скренули су пажњу садашњим генерацијама на величину и трагичност овог јединственог догађаја. Своју величину српски јунаци, пре само једног века, показали су тиме што су одабрали неизвесно и мукотрпно повлачење уместо предаје. Србија тада није капитулирала, сачувала је част иако је изгубила слободу и поднела велике жртве.
Ходочашћем путевима таквих великана експедиција је подсетила савременике колико је част српске државе и њене војске била скупа и колико је била вредна. Да су изгубили част, изгубили би и све остало: државу, отаџбину, поштовања потомака,… Сачувавши је, ти славни јунаци врло брзо су повратили слободу, своју отаџбину, државу и заслужили вечно дивљење потомака. Али тим потомцима оставили су и вредну лекцију: како се отаџбина воли и како се бори за њену слободу и да без жртве не бива ни слободе ни отаџбине.