Момчило Гаврић

Momcilo_Gavric_sa_Kosarom_i_sinovima

Момчило Гаврић(Трбушница, 1. мај 1906 — Београд, 28. април 1993) је био поднаредник Шестог артиљерског пука Дринске дивизије и најмлађи подофицир на свету у току Првог светског рата. Био је учесник Солунског фронта где је и рањен. После церске битке, 1914. године, са осам година је стекао чин каплара, а војвода Живојин Мишић га је на Кајмакчалану, 1916. године, у десетој години унапредио у чин поднаредника.

Momcilo-Gavric-2

Рођен је 1. маја 1906. године у Трбушници код Лознице као осмо дете Алимпија и Јелене Гаврић. У почетку Првог светског рата имао је непуних осам година. Почетком августа 1914. године аустроугарски војници из Хрватске домобранске 42. дивизије (позната и као „Вражја дивизија“) су му убили оца, мајку, три сестре, четири брата и бабу, а кућу запалили. Он је преживео захваљујући оцу који га је послао код стрица да нађе запрегу. Оставши и без породице и без дома, пошао је на Гучево да тражи српску војску. Пронашао је Шести артиљеријски пук Дринске дивизије којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића. Када им је испричао шта се догодило војници су истог дана осветили Гаврићеву породицу, а он је постао војник у њиховим редовима. Мајор Туцовић је наредио војницима да сваког дана дају Гаврићу да опали три пута из топа да би на тај начин осветио своју породицу.

 

 

Momcilo_Gavric_and_unit

(Momcilo_Gavric)_ordenje

За време пробоја Солунског фронта, Гаврић ке смештен у село Соровић, где је по скраћеном поступку завршио четири разреда основне школе. После тога дато му је 20 мазги и сто толико мазговодаца, помоћу којих је превлачена муниција на фронт. Он је био командир. Наредбом команданта Живојина Мишића, унапређен је у чин поднаредника.

Када је пробијен Солунски фронт и рат завршен, на предлог мајора Туцовића дечак је упућен у Енглеску мисију, са задатком да прикупљају ратну сирочад. После завршена три разреда гиманзије „Хенри Рајт“ у грофовији Кент, 1921. Године враћен је у Србију. Пред полазак у отаџбину, о Гаврићу су Енглези снимили филм. Гаврић је потом завршио графичарски занат и обуку за возача у Београду. Оженио се Косаром са којом је радио у фабрици хартије „Вапа“ у Београду.

Занимљивости

Momcilo_Gavric_in_Faversham_1921

Док је био на одслужењу војног рока у Славонској Пожеги, 1929. године, Момчило је доживео непријатности и хапшење од официра Југословенске краљевске војске, иначе бивших аустријских официра, јер му нису веровали да он има већ четири ратне године иза себе и да је носилац Албанске споменице. За време Другог светског рата немачки окупатори су га два пута затварали у логор, а пред стрељачки строј изводили су га и партизани. Након рата, у време политичког пријатељства југословенског председника Јосипа Броза са албанским председником Енвером Хоџом, Момчило је био хапшен и од ОЗНЕ, због јавно изреченог става „да нам Албанци нису браћа“.

Momcilo_Gavric_in_military_uniformMomcilo_Gavric_Ponovo_u_vojsci_1928._i_1983 (1)

Велика добротворка Лејди Пеџет звала га је српски витез, а Грци су му поставили златну плочу на Крфу. Француски председник Митеран му је 1985. године доделио орден, а генерал Лепардије рекао: „Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима“. По најмлађем савезничком војнику у Првом светском рату Момчилу Гаврићу добила је име улица у Београду, у насељу Степа Степановић.

Преминуо је у Београду, 28. априлa 1993. године.